Ponizna sam, pred misterijom života i ljubavi koju bih da spoznam, doživim i sa njom se prožmem. Upinjem se da dokučim njenu celokupnost, bar na nivou zemaljskog raja, a to je upravo u odnosima bliskosti i povezanosti sa voljenima. Izazvana sam, i ličnim učešćem, i svojim prisustvom u životnim pričama mojih klijenata, po prirodi svoje profesije. Svedočim kako sazrevamo i oslobađamo beskrajne potencijale kroz svakodnevna pojavna iskustva odnosa, lične izbore, sebi svojstvena reagovanja, a istovremeno duhovno uzrastamo u transcendenciji nevidljivog tih istih iskustava.
U individualnim susretima sa klijentima, da bih obuhvatila deo polja koji pripada pojedinačno svakom ko stupa u odnos bliskosti i povezanosti, koristim neki svoj koordinatni sistem. Na prvoj osi smeštam iskustva onoga što u dnevnom i praktičnom životu razmenjujemo, istražujemo, saznajemo, biramo, od čega odustajemo, šta potvrđujemo, na šta utičemo, šta menjamo, kako reagujemo, gde se zaglavljujemo, zatvaramo… Na drugoj osi su naša istraživanja i saznavanja po pitanju odluka srca i ispoljenih božanskih intervencija na delu, kroz „slučajne“ događaje tokom života koji verovatno nisu slučajni. Na trećoj osi su uticaji iskustava naših predaka iz polja porodičnog sistema, arhetipski, karmički uticaji i ostali, iz ko zna kakvih sve prostorno vremenskih dimenzija. U preseku svih ovih uticaja, stvara se hologram koji predstavlja ono što pojedinačno jesmo i ono što mislimo da jesmo i kako sebe doživljavamo, i sve ono što još možemo biti, makar da to nikada i ne postanemo. Projekcija životnih vektora, izmenjiva je sa svakim pridodatim iskustvom, pa je i istorijat i lična karta sopstvenog puta i razvoja. To je zapis sopstvenih dometa: osvojenog na zemaljskom planu, kao i dometa u duhovnom smislu, nastalog u prožimajućem susretu nas i beskraja. Samo u susretu sa svetom, saznajemo ko smo istinski, otkrivamo sopstvene zalihe i testiramo domete.
Zavrti mi se u glavi već s ovakvom kompleksnom predstavom sveta pojedinca, a kako tek sagledati svet odnosa, to je izazov koji iskrsava preda mnom na svakoj partnerskoj terapiji. Kreativna snaga svesti je u obuhvatanju i poštovanju onoga što je celovito. Nevidljivo je polje uticaja u vidljivom susretu bliskosti i povezanosti dvoje. U svetu odnosa, krećemo se u kontinuumu – od: ”prožeti u bliskosti sa svetom”, do: “zatočeni u udaljenosti od sveta”.
Svet iskustva je svet odnosa. Bliskost je ključna za odnos. Odnosi koji ne rastu – umiru. Bliskost je rezultat pređenog puta od zaglušenosti strahom - do isijavanja ljubavi. Bliskost je most do večnosti sazdan hrabrošću. Bliskost je odraz zdravlja, sopstvenih zaliha i veština verujućih da odu dalje od stepena saradnje u sličnosti, komoditeta i insistiranja na ustajalom miru i sličnosti dva usamljena bića. Domet i dubina povezanosti u bliskosti je vrhunski stepen slobode - slobode ZA život. A da bismo bili na mestu slobode ZA život, pristajemo i na trenja i prolaženja kroz neophodne faze oslobađanja OD zavisnih traumatičnih, porobljavajućih iskustava (za)vezanosti i zastrašujućih fantazija gutanja i propadanja u crnu rupu bliskosti.
Ideja o bliskosti u svakodnevnom životu je teško primenjiva za svakodnevnu upotrebu. Ovakva ideja postaje ideologija i kontraproduktivna kada se bliskost shvata i praktikuje kao: peglanje realnosti, nameštanje rezultata, kontrola učesnika, odustajanje od sebe, ostajanje u mrtvoj pristojnosti, isključivanje nepoželjnog a postojećeg...
Na terapiju klijenti donose svoje stvarne i raznovrsne životne priče o frustrirajućim osećanjima, konfuzijama, strahovima, povredama, prevarama, lažima… Tokom terapijskog procesa otkrivaju da nisu “nenormalni”, a ni obeleženi, iako njihova priča ne liči na bajkovit životni scenario “do kraja života, u miru i veselju”. Sa olakšanjem otkrivaju sopstveni doprinos i prostor za učešće i stvaranje odnosa bliskosti i povezanosti po svojoj meri i liku. Saznaju da voleti partnera/ku, kao i najbolje namere same po sebi, ne osiguravaju uspeh. Sagledavaju da odnos bremenit nerešenim problemima i emocionalnim koferima iz prošlosti, rovari razornom snagom živu silu njihove ljubavi. Iznenađuju se poraznim efektom zbog odricanja od sopstvenih snova, u ime ljubavi i zajedništva, i plaćenom cenom za poslušnost prema spolja nametnutim zahtevima. Bolno poučne su životne lekcije da faktori kao što su lepota, status, finansije, različite pogodnosti - značajni egu za bivanje u dobrom - su promenjive kategorije. Spoljašnji, promenljivi, površni kvaliteti, nisu dovoljni za ostajanje zajedno - i u dobru i u zlu. Ravno životnom otkriću su nove jasnoće oko značenja partnerske uloge. Otkrivaju tu finu razliku između naizgled sličnog, a kvalitativno bitno različitog, na primer: da je veće zadovoljstvo roditi dete, nego ostati venčan za “dete-partnera”, i da je veće zadovoljstvo biti ravnopravni/a partner/ka, nego učitelj, roditelj, iscelitelj, spasilac, deda mraz svom/svojoj ljubavniku/ljubavnici... Od izbora toga šta ćemo činiti u odnosu i od načina komunikacije sa partnerom/kom, zavisi da li će odnos na raskršću stresnih događaja skretati u pravcu okršaja, takmičenja, borbe oko toga ko je u pravu, ili u pravcu kreativnog dijaloga, koji omogućava da pravo na razvoj i ispunjenje zažive u partnerstvu, i učvršćivanja zajedničkog, bogatog, ispunjujućeg DA životu.
Bliskost je neodvojiva od obuhvatanja celine života, spremnosti na psihološka poniranja, previranja, izvrtanja i hrabrost da budemo istiniti. Istiniti sa sobom i sa drugima. Tajne, laži, isključenja, potiranja i nesvesnost - ubijaju bliskost. Jedan je jedini način: da budemo istiniti. I to istiniti kada volimo, kad nas boli i kada smo frustrirani, kada istrošeni mrzimo, kada smo priterani da tražimo, da iskažemo svako svoje hoću/neću, istiniti kada plačemo i kada se smejemo, istiniti u otvaranju/zatvaranju, približavanju /udaljavanju... Istiniti u rečima i činjenju. To je ta uzvišena ceremonija posvećivanja sa onim/onom kome/kojoj smo se obećali.... Istiniti u slabosti, bolu, neznanju, kao i strasti - to je ta spremnost i lična odgovornost da se učini ono neophodno kako bi odnos bliskosti odgovorio na potrebu Univerzuma da manifestije ljubav kroz pojavni život.
U stalnoj smo dinamici i preobražaju, kao i celovito polje. A pred večnošću jedino preobražaj ima važnost. I u preobražaju odgovaramo na potrebu Univerzuma, jer sve se dešava iz ili zbog potrebe Univerzuma za tim. Verujem da se tako stalno i iznova rađa Univerzum.
PREOBRAŽAJI - ljubavne karte, podrška su za procese preobražaja sebe i odnosa bliskosti i povezanosti, i preobražaja okruženja na koje povratno utičemo. Za ljubav ne postoji uputstvo. Zato tekst ovih karata govori o odnosu bliskosti i povezivanja, a ne o ljubavi. Ljubav je i slaba tačka svih nas. Čuvajmo se onih koji nam pričaju o ljubavi. Ti ili ne poznaju temu, ili nas poznaju previše dobro i računaju na naše ljudske slabosti i slepe mrlje programa ovisničke zavezanosti u odnosima.
Posvećujem ovaj moj projekat onima koji vole da vole. I onima koji su napravili dogovor sa životom, jer ljubav jeste dogovor sa životom.
Kada se vidljivo i nevidljivo, spoljašnje i unutrašnje, prepoznaju kao delovi sebe samog i ugovoreno pristanu da služe u prigodnoj posvećenosti i poštovanju, sa svešću da je kraj samo na mestu zajedničke probuđenosti u večnosti, sve što preostaje do tada je jedino preobražaj i transcendencija JEDNOG ZA-JEDNO.
A do tada, do te probuđenosti u večnosti, VALujem na sve strane, u svakom svesnom trenu sopstvenog života VAL ljudskosti, istinitosti, bliskosti i povezanosti, verujući da tako služim ljubavi i životu, jer jesam mezimica života, kao i svi ostali koji to otkriju.
I zato: Ljud u meni i ljud u tebi se drže za ruke, gledaju u oči, dok istine protiču, kao stanje najuzvišenije ljubavi... a Univerzum nam se poklanja u svojoj malenkost.
Valerija Čabrić Aćimović
Dipl. Geštalt psihoterapeut
